Korisničko ime:
Lozinka:

Registracija
Zaboravljeno:
Provera da li je članstvo aktivno: Upit traje do 10 sec

Pamet u izbeglištvu

Vesti online, 15.11.2010.


Dok ih u inostranstvu drže kao malo vode na dlanu, Srbija pokazuje malo ili nikakvo interesovanje za darovite, iako ih u svetu ima oko 0,2 odsto.

Srbija ne brine za svoje darovite ljude

Rodi me, majko, srećnog, pa me u vodu baci, glasi jedna izreka. Pametni ljudi su to sročili na svoj način: "Rodi me, majko, pametnog, pa me ostavi u pustinji." Da li je visok koeficijent inteligencije garancija za uspeh u životu i karijeri teško je dokazati jer formula uspeha podrazumeva i sreću, trud i strpljenje.
A količnik inteligencije (IQ) je mera koja definiše bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne osobe. Najgenijalnije ljude na svetu okuplja organizacija Mensa koja ima svoje odseke po celom svetu. Mensin test ima 36 zadataka, a vreme za njihovo rešavanje je 40 minuta. Može se rešavati samo tri puta u životu, a najmanji razmak između testiranja je godinu dana. Donja starosna granica za rešavanje testova je 17 godina.
Članovi Mense postaju oni čiji je IQ veći od 148 po Katelovoj skali, odnosno 131 po Vekslerovoj skali. Mensu su osnovali Australijanac Roland Beri i Englez Lanselot Var 1946. u Oksfordu. Naziv potiče od latinske reči "mensa", što znači okrugli sto. Var je imao viziju "saveza superiornih umova", koji bi bili okupljeni oko tog okruglog stola i značajno doprineli rešavanju problema u raznim područjima: mir u svetu, etika, psihologija, obrazovanje...

Visina inteligencije:
Genijalnost (IQ je viši od 140)
Veoma visoka inteligencija (IQ je između 120 - 140)
Visoka inteligencija (IQ je između 111-120)
Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)
Granična stepen inteligencije (IQ je između 70-89)

Sudeći po dostupnim podacima o broju članova u odnosu na broj stanovnika, Mensa Srbije je jedna od najjačih u svetu. Uroš Petrović, književnik i predsednik Mense Srbije, na izuzetno teškom X testu inteligencije upisao se na 4. mesto na svetu po inteligenciji.
"U svetskoj Mensi smo odmah iza Engleza i Amerikanaca, dakle u ravni sa Nemcima, Francuzima, Italijanima... Srpska Mensa je osnovala Mensu Slovenije, Mensu Bosne i Hercegovine... Imamo ljude na visokim funkcijama u svetskoj Mensi. Iz Srbije smo pokrenuli prvi projekat koji je okupio sve centrale Mensa u danas već tradicionalni 'Mensa Njorld Photo Cup'"...
Sastav srpskih genijalaca je vrlo raznolik, od doktora nauka do keramičara. Ima ih oko 1.200. Daroviti ljudi su od 10 do 30 puta uspešniji od ostalih i zbog toga su najvredniji resurs svake nacije. Međutim, dok ih u inostranstvu drže kao malo vode na dlanu, Srbija pokazuje malo ili nikakvo interesovanje za darovite. Otuda ne čudi što su među ionako retkim genijalcima (u opštoj populaciji ima svega od 0,07 do 0,2 odsto darovitih), još ređi oni koji su ostali u Srbiji.
"Mihailo Pupin je bio jedan od najpopularnijih studenata na Univerzitetu Kolumbija, a njegova poznanstva sa studija, posebno sa predsednikom Amerike Vilsonom, omogućila su da Dalmacija ostane u sklopu Kraljevine, kao i da deo Banata pripadne Srbiji. Međutim, naša država je nebrigom izgubila mnoge darovite ljude, koji sada nižu uspehe u inostranstvu", priča Ranko Rajović, izvršni direktor Mense, kako Srbija nema nikakav nacionalni program za svoje genijalce.
Među članovima Mense u Srbiji najviše je mladih ljudi koji su želeli da provere svoje sposobnosti. Tek desetak članova ima više od 50 godina. U Mensi ima više muškaraca, ali je jedini razlog to što ih je više već na samom testiranju.
Interesantno je pomenuti da niko od pisaca, glumaca, književnika nije pokazao interesovanje za polaganje testa inteligencije. Nekoliko ljudi sa estrade je polagalo test, ali da ne želi da otkriva njihova imena jer im rezultati nisu bili za pohvalu. Od političara u aktuelnoj vladi, samo je jedan izrazio želju da polaže test inteligencije, ali nikad nije došao na testiranje. Neka istraživanja pokazuju da sa porastom inteligencije ženama opada šansa da se udaju, a kod muškaraca raste šansa da se ožene.
Na Internetu su dostupni razni testovi inteligencije: japanski, Ajnštajnov ili zabavni, tu se može proveriti i emocionalna, seksualna ili automobilska inteligencija. Ipak, te rezultate treba uzeti sa rezervom, neki naplaćuju testiranje do nekoliko stotina dinara posredstvom SMS-a koji treba poslati pre nego što se otkrije koeficijent. Ljudi od struke upozoravaju da, osim što služe za zabavu, ovakve provere nemaju upotrebnu vrednost.
Kim Jong Ung, rođen 1963. u Koreji, dugo se smatrao najpametnijim čovekom na svetu. Na testu je pokazao da je njegov IQ 210 i tako svojevremeno ušao u Ginisovu knjigu rekorda s najvišim IQ ikada ostvarenim. Kim je u trećoj godini naučio japanski, nemački i engleski jezik. Završio je studije u 16. godini i postao doktor fizike. Dugo je radio kao istraživač u NASA, a onda se vratio u Koreju. Počela je da ga zanima građevina, upisao je studije i u vrlo kratkom roku doktorirao.
Međutim, i nad popom ima pop. Marlin Vos Savant, novinarka iz SAD, poznata je kao osoba sa trenutno najvećim IQ od 220, ali nije nemoguće da će se pojaviti genijalac koji će premašiti i ovaj rekord.
I Britanci imaju genijalca za trku, Danijela Tameta. On je jednom prilikom napamet izrecitovao više od 22.000 decimalnih mesta iracionalnog broja Pi, za šta mu je bilo potrebno pet sati, i postavio evropski rekord. Tametu je u 25. godini ustanovljen Aspergerov sindrom (oblik autizma), ali on ima i izuzetnu sposobnost da objasni kako njegov mozak funkcioniše.
U jednom straživanje u okviru Ujedinjenih nacija bivša Jugoslavija svrstala se na 5. mesto po inteligenciji u svetu. Sva pamet ipak nije uspela da spreči njen raspad. Interesantan slučaj imaju Crnogorci, pa je saobraćajac Marko Lakić iz Podgorice, član Mense Crne Gore, možda jedini policajac u svetu čiji je koeficijent inteligencije veći od 148. 

 

Naučiti decu da uče


Blic, 29. 11. 2010.

Program „Nikola Tesla centar” (NTC), pri odseku “Mense za darovite”, koji se već sprovodi u Srbiji, Sloveniji, Švajcarskoj, Češkoj i Bosni i Hercegovini, mogao bi uskoro da zaživi u 25 zemalja sveta. Ovaj program “Mensa International” proglasila je za najbolji u svetu, a autor Ranko Rajović je imenovan na kongresu svetske “Mense” u oktobru za predsednika Komiteta za darovitu decu.
Roditelji treba da puste decu da se vrte, skaču, ljuljaju, penju na drveće, borave u prirodi, jer na taj način razvijaju i inteligenciju

Za program koji razvija osnovne sposobnosti kod dece, pre svega predškolskog uzrasta, a koji su razvili članovi “Mense Srbije”, zainteresovana su udruženja iz Brazila, Južne Koreje, Novog Zelanda, Bugarske, Danske, Norveške, Belgije, Australije, Hongkonga, Nemačke, Italije, Slovačke...

Samo u Srbiji više od 1.500 učitelja i vaspitača sprovodi program, pre svega zahvaljujući Savezu učitelja Srbije i Savezu vaspitača Vojvodine.

- Program NTC se sastoji iz tri celine. Prvi deo se odnosi na razvoj mozga i sposobnosti. Drugi deo programa je način učenja. Napamet naučene pesmice, veće lekcije ili definicije se brzo se zaboravljaju pa se kod dece stvara otpor i strah od odgovaranja. Treći deo programa su problemska pitanja, gde dete mora da razmišlja i poveže ono što zna da bi došlo do odgovora (zagonetne priče, problemska pitanja). Svaki od ova tri programa je novina u predškolskom i školskom obrazovanju u Srbiji - kaže za „Blic” Ranko Rajović, autor programa.

Skriveni poklon
Zagonetne priče i pitanja izuzetno su važni, ali i “sitnice”. Poklone poput čokoladice ili bombona možemo dati odmah detetu, ali bolje je ukoliko taj poklon stavimo na neko skrovito mesto i postavimo detetu zadatak kako da ga pronađe. Radost zbog saznanja da će nešto dobiti, a ne zna šta, stvara dobar osećaj. Dete se prvo veseli što traži skriveni poklon, a onda se obraduje kada ga pronađe. Ovo je daleko značajnije od pružanja čokoladice detetu u ruku, objašnjava Rajović.

Copyright © 1998-2022. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić