Meseci istraživanja ne bi bili dovoljni da se klikne na približno 128.000 linkova koji zapljusnu korisnike Interneta ako na pretraživaču „Gugl" ukucaju „test inteligencije". Japanski, Ajnštajnov ili zabavni - neki su od epiteta koji se „šlepaju" uz gimnastiku uma dostupnu na svetskoj računarskoj mreži. Ima tu opštih, ali i posebnih provera mogućnosti vijuga, pa se može proveriti i emocionalna, seksualna ili automobilska inteligencija. Iako je mahom reč o besplatnim servisima, od kojih je na mnogam sajtovima naznačeno da rezultate treba uzeti sa rezervom, neki naplaćuju testiranje do nekoliko stotina dinara posredstvom SMS-a koji treba poslati pre nego što se korisniku predoči koeficijent kojim je obdaren.
Ljudi od struke upozoravaju da, osim što služe za zabavu, ovakve provere nemaju „upotrebnu vrednost". Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog u srpskom ogranku Mense, međunarodne organizacije koja okuplja natprosečno inteligentne ljude, kaže da su osobe koje su išle na „onlajn" testiranja često bile pozitivno ili negativno iznenađene u poređenju tih i rezultata postignutih na Mensinim testovima.
- Neozbiljnost testova na Internetu ogleda se u tome što se ne navodi po kojoj skali je utvrđen koeficijent. To bi bilo kao kada bi se navela temperatura vazduha ili jačina zemljotresa a ne spomene se po kojoj skali. Nedostaci su u tome što testovi uglavnom ne sadrže uzrasne norme, zadaci nisu rastuće težine, interpretacija je diskutabilna jer je rade nestručne osobe i to na malom uzorku, a uslovi u kojima se rešava razlikuju se od stvarnih - objašnjava naša sagovornica.
Poređenja radi, dodaje ona, razlika između ove dve situacije testiranja je nalik preslišavanju u sebi i odgovaranju na fakultetu.
Bulajić-Stepanović navodi i da se inteligencija najopštije određuje kao sposobnost snalaženja u novim situacijama, od kojih je jedna i testiranje kod psihologa ili u Mensi, gde test traje 40 minuta da bi se uklonili trema i drugi faktori koji mogu da ometu kandidata da pokaže maksimum.
- Težina zadataka na Mensinom ispitivanju raste, nema negativnih poena, norme s obzirom na uzrast precizno su utvrđene a test ne zavisi od prethodnog znanja i stepena školovanja ispitanika. Zato je određivanje koeficijenta inteligencije kod psihologa ili u Mensi bliže stvarnom životu i samim tim tačnije nego testiranje na Internetu, u kućnim, previše zaštićenim uslovima, gde na ispitanike ne utiču ometajući faktori poput treme - ističe Bulajić-Stepanović.

Test inteligencije sastoji se od 36 logičkih zadataka grafičkog tipa koje treba rešiti za 40 minuta...

Ako želite da izmerite stepen inteligencije, treba da se uhvatite „u koštac” sa osenčenim pravougaonicima, praznim krugovima, kvadratićima u trouglu i varijacijama tih geometrijskih oblika. Na jučerašnjem testiranju u OŠ „Sveti Sava”, koje je sprovela Mensa Srbija (Udruženje koje okuplja natprosečno inteligentne ljude), koeficijent inteligencije proverilo je 80 Beograđana. Rezulatati testa su zaštićeni i zna ih samo onaj ko radi test i psiholog koji ga pregleda.

LOGIKA - Na testu je ponuđeno 36 zadataka, a predviđeno vreme za rešavanje je 40 minuta. Zadaci su grafičkog tipa i osnovni zadatak je pronaći rešenje koje kompletira logiku zadatka. Umesto praznog polja, treba izabrati jedan od osam ponuđenih odgovora koji se uklapaju u matricu zadatka koju čine tri horizontalno i tri vertikalno raspoređene figure.
- Zadaci su bili zanimljivi i za mene nisu bili teški. Nisam stigla da uradim pet zadataka, jer sam se na početku opustila. Radila sam neke testove na internetu gde sam imala i višak vremena. Ne plašim se rezultata i jako bih volela da uđem u Mensu, što bi bila lepa stavka u CV-ju. Mensa nudi i zanimljiva druženja i nova prijateljstva - kaže za „24 sata” Bojana (19), student FON-a.
Ana Perić (26), asistent na fakultetu, kaže za naš list da je imala pozitivnu tremu.
- Prvi put radim Mensin test i imala sam pozitivnu tremu. Sve zadatke sam uradila i ne plašim se rezultata. Zadaci su grafički i treba uključiti logiku - kaže Ana.
Maša Valkanou, pomoćnik psihologa u Mensi, kaže za naš list da zadaci ne mogu da se nauče.
- Rešavanje zadataka ne može da se nauči, već se do rešenja dolazi brzim i logičkim razmišljem. Zadaci nemaju veze sa verbalnom sposobnošću, ne zavise od kulture u kojoj ste rasli, niti od toga da li znate matematiku, jezik, već je potreban potencijal za logičko razmišljanje. Tokom testiranja može da se javi i trema, adrenalin. Trema se javlja u situacijama kada se meri bilo kakva sposobnost, a ljudi se plaše i rezultata - kaže Valkanou.
Sledeće Mensino testiranje je 29. novembra ove godine.

Stepen inteligencije

Prosečna inteligencija - IQ 90 do 110
Nadareni - IQ 120 do 140
Izuzetno inteligentni - IQ preko 140

Mali broj ljudi reši sve zadatke

Fedor Munižaba, potpredsednik Mense Srbija, kaže za „24 sata” da pravila nalažu da se test može rešavati samo tri puta u životu, a da je najmanji razmak između testiranja godinu dana. Donja starosna granica za rešavanje testova je 17 godina. „Statistike kažu da je mali broj onih koji reše sve zadatke, a još manji broj onih koji sve zadatke reše tačno. Savetuje se da se sat vremena pre testiranja pojede nešto slatko, da oni koji rešavaju testove dođu naspavani i da preskoče zadatak kod kojeg duže zastanu, pa da se kasnije vrate i pokušaju da ga urade. Moguće je da tokom rešavanja drugih zadataka proradi logika za taj zadatak”, kaže Munižaba.

JEDNA KARIJERA

Ivana Pešić, dobitnica L’OREAL UNESCO stipendije “Za žene u nauci”

Kako izgleda jedna po svemu uspešna karijera mladog naučnika? Ivana Pešić iz Niša, rođena 1980. godine, još kao devojčica uspešno se takmičila na saveznim takmičenjima iz matematike, naravno, pohađala je seminare Istraživačke stanice Petnica, završila specijalno matematičko odeljenje Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu i na kraju upisala Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, koji je posle šest predviđenih godina završila prosekom višim od devet. Uzgred je objavila zbirku pesama Narcis za koju je 1993. godine dobila UNESCO nagradu za poeziju. Članica MENSA, dobitnica jednog od 204 novih pasoša Srbije, kao i raznovrsnih drugih priznanja koje bi joj, da je i kao lekar otišla u praksu, bez sumnje činile karijeru bogatijom. Međutim, posle završene medicine, Ivana Pešić je nastavila da se bavi naukom i upisala doktorske studije iz molekularne medicine na Univerzitetu u Nišu. Sad već iza sebe ima čitav niz od trinaest naučnih radova u kojima je koautor ili autor rada, a svoje istraživanje koje je započela na Institutu za patofi ziologiju nastaviće na Univerzitetu u Getingenu u Nemačkoj. “Nisam nešto više u odnosu na druge. Većina lekara namerava posle fakulteta da se bavi praksom, ali meni je uvek bilo logično da ću se baviti naukom. To je posao kao i svaki drugi, težak i pun odricanja”, kaže za “Vreme” doktor medicine Ivana Pešić. Ona je u žižu interesovanja javnosti dospela pre mesec kada kad je dobila međunarodnu stipendiju “Za žene u nauci”, koju dodeljuje UNESCO, u saradnji sa francuskom kompanijom L’Oreal. Posle dodele ove nagrade u Parizu, mladu naučnicu je u Vladi Srbije primio ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić, a mediji su bili krcati vestima o tom događaju. Nagrada L’OREAL UNESCO se, inače, smatra nekom vrstom ženskog Nobela. Na godišnjem nivou se dodeljuje pet nagrada ženama istraživačima, po jedna za svaki kontinent. Ova nagrada postoji od 1998. godine i do sada je dodeljeno 26 nagrada ženama iz 26 zemalja. Ona nagrađuje naučnice za njihov dosadašnji naučni rad, uz fokus “na međunarodnu naučnu saradnju i razvoj interkulutralnih mreža”. Stručni žiri bira kandidatkinje među uspešnim naučnicama “koje se identifi kuju kao primeri izuzetnih žena za naredne generacije”. Pored ovih pet nagrada, postoji L’OREAL UNESCO i 15 stipendija (po 40.000 dolara) koje se dodeljuju mladim naučnicama na početku karijere, kao podrška daljem naučnoistraživačkom radu. Do sada je dodeljeno 120 takvih međunarodnih stipendija ženama iz 67 zemalja. Srbija se pridružila tom spisku zahvaljujući Ivani Pešić, koja će nastaviti rad na svom projektu na Univerzitetu u Getingenu. Ona je, inače, nagrađena je za istraživački projekat koji se bavi otkrivanjem proteina u urinu radi dijagnostike bolesti bubrega koja je specifi čna za južne delove Srbije. U Getingenu, JEDNA KARIJERA Lov na gene Ivana Pešić, dobitnica L’OREAL UNESCO stipendije “Za žene u nauci” u vodećoj laboratoriji u ovoj oblasti, ona će raditi na genetičkim istraživanjima na osnovu uzoraka koje nosi iz Niša. “Ovo istraživanje se već dugo vodi na Institutu u Nišu”, kaže Pešićka, objašnjavajući da će se istraživanje sada nastaviti kod profesora Gerharda Milera, u centru koji poseduje najsavremeniju opremu za ispitivanje proteinskih lanaca koji dospevaju u urin, zasnovanih na “čisto fi zičkim metodama”. To bi moglo da pomogne da se unapredi lečenje bubrežnih bolesnika. “Nameravam da se posle vratim u Srbiju”, kaže Pešićka, objašnjavajući da je zadovoljna što ima priliku da učestvuje u jednom zanimljivom multidisiplinarnom projektu koji spaja istraživačku tradiciju sa njenog instituta sa najmodernijom tehnologijom pomoću koje će raditi u Gentigenu.