Korisničko ime:
Lozinka:

Registracija
Zaboravljeno:
Provera da li je članstvo aktivno: Upit traje do 10 sec

SRCE U SRBIJI, MOZAK U DIJASPORI

Politika, 08.09.2008; Strana: A8

Iako najnovije istraživanje pokazuje da postoji želja da se gastarbajteri vrate u zemlju, Srbija i dalje nema strategiju za povratak, niti za zaustavljanje odliva mozgova

Početkom devedesetih, u grupi onih koji su napuštali Srbiju i odlazili daleko „trbuhom za kruhom“ bio je i Predrag Jelenković, briljantni um, koji je studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu savladao za četiri godine. Na početku karijere radio je u istraživačkoj grupi na jednom tehničkom institutu u Americi. Tako je izgledao početak Predragove karijere. Danas, skoro dve decenije kasnije, on je profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a sa sobom je nedavno poveo i jednog asistenta, takođe „naše gore list”.
Profesor i asistent su deo armije onih koji su u proteklih petnaestak godina napustili Srbiju u potrazi za boljim životom. Iako mnogi smatraju ovaj podatak preteranim, Ministarstvo za dijasporu navodi da je našu zemlju od početka devedesetih godina napustilo oko 500.000 ljudi. U javnosti se više puta moglo čuti da se van zemlje nalazi 5.000 doktora nauka. A najnoviji podaci pokazuju da barem polovina njih želi da se vrati.
Na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Ministarstvu za dijasporu, na kojoj je bilo reči o inicijativi za povratak mladih i uspešnih iz inostranstva, ministar Srđan Srećković je kazao da najnovije istraživanje Stratedžik marketinga pokazuje da ljudi masovno žele da se vrate: oko 50 odsto anketiranih su zadovoljni svojim životom u inostranstvu, ali planiraju da se vrate u Srbiju, a 36 odsto ispitanika smatra svoj povratak realnom opcijom. Procenjuje se i da je za ulazak Srbije u Evropsku uniju potrebno između deset i dvanaest hiljada sposobnih mladih ljudi koji će izneti proces tranzicije.
I taman kada smo pomislili da će stručnjaci početi da se vraćaju, saznali smo da ovo istraživanje ipak nije urađeno na reprezentativnom uzorku i da su ispitanici mahom stanari evropske dijaspore, Švajcarske, Nemačke i Austrije, u kojima su eksperti manjina.
– Istraživanje koje je Stratedžik marketing uradio za potrebe Ministarstva za dijasporu urađeno je na prigodnom uzorku, što znači da smo anketirali one koje smo pronašli. Jedino je tako bilo moguće, jer ne postoji popis za dijasporu i ne znamo koliko tačno naših ljudi u inostranstvu ima, ni gde su locirani. Ispitanici, njih 943, u Srbiji su bili na odmoru, dakle to su ljudi koji održavaju čvrste veze sa maticom. Eksperti su u ovom istraživanju grubo određeni, pa je taj epitet poneo onaj ispitanik koji je imao fakultetsku diplomu i takvih je bilo samo četiri odsto – objasnio je za „Politiku” Predrag Kurčubić, vođa ovog projekta.
Većina u Srbiji bi sigurno volela da su se ovako zaista izjasnili mladi stručnjaci. Ali nisu. Jer, 60 odsto anketiranih je sa završenom osnovnom i srednjom školom. Čak ni ovih četiri odsto eksperata nije preciziralo datum svog povratka.
A kada je reč o stručnjacima, procene su da najviše mladih „beži” sa prirodnih fakulteta, sa onih smerova koji su danas najmoderniji. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu to su telekomunikacije i računarstvo. U dekanatu nemaju zvaničnih podataka koliko je onih koji su uzeli diplomu ovog fakulteta i otišli „napolje”, ali procenjuju da je takvih između 30 i 40 odsto.
– Domaća privreda je na niskom nivou i stručnjaci odlaze u inostranstvo zbog toga što imaju mogućnost da dobiju dobar posao koji je dobro plaćen i odlične uslove rada. Poznato je da postoje legalne organizacije koje se bave regrutovanjem mladih kadrova, pa ih odvode u inostranstvo ili zapošljavaju ovde u predstavništvima stranih firmi. Elektrotehnički fakultet je „dao“ dva redovna profesora koji rade na Berkli univerzitetu, a u kompaniji „Gugl” na visokim pozicijama se nalazi deset naših bivših studenata. Gotovo da ne postoji ozbiljniji fakultet koji nema bar jednog profesora sa ovih prostora – istakao je Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Dugoročnog strateškog plana za povratak mladih u Srbiju nema. Za sada jedina strategija je da se nadamo da je stručnjak i patriota, da je vezan za roditelje, prijatelje, pa će ostati. Da bismo uopšte „gajili” talente, moramo ih prepoznati. U Mensi, svetskom udruženju genijalaca, kažu da je u školskom sistemu kakav je naš to vrlo teško uraditi, jer ne postoje programi za detekciju darovite dece. U školama se ne rade testovi inteligencije, profila ličnosti, niti profesionalne orijentacije. Ovo udruženje je zato pokrenulo probni projekat u školicama – „otkrivanje nadarene dece od tri do pet godina”, kaže Ljubomir Kustudić, predsednik srpske Mense.
Mensa je takođe ponudila Vladi Srbije, Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstvu za dijasporu saradnju na projektu „Intelektualni resursi Srbije”. Cilj projekta je da se povežu uspešni ljudi iz dijaspore i oni uspešni koji ostanu u zemlji.
– Odliv mozgova nije problem samo Srbije, jer mladi u celom svetu, svesni svojih kvaliteta, odlaze u potrazi za boljim uslovima. Ne treba sprečavati odlazak talentovanih. Treba poslati mlade ljude da se doškoluju, da nauče više i bolje, pa to iskoristiti ako se vrate. Ako se ne vrate, onda održavati veze sa njima i angažovati ih za projekte u zemlji – objasnio je Ljubomir Kustudić.

Autor: V. DUGALIĆ

 

Delegacija Mense Srbije u poseti Ministarstvu za dijasporu

U ponedeljak 25. avgusta 2008. godine delegacija Mense Srbije, posetila je Ministarstvo za dijasporu povodom sastanka sa državnim sekretarom Ministarstva Miodragom Jakšićem. Delegaciju Mense činili su Ljubomir Kustudić, predsednik predsedništva, Milica Mladenović, koordinator Mense Srbije za Beograd, Lazar Krstić, član Mense i svršeni student Jejla i Darko Dugošija, član Mense koji studira u Nemačkoj.

Na sastanku se razgovaralo o mogućnostima saradnje Mense Srbije i Ministarstva za dijasporu. Gospodin Kustudić upoznao je državnog sekretara za dijasporu o postojanju NTC–a (Nikola Tesla centar) u okviru Mense Srbije koji okuplja najkvalitetnije članove iz zemlje i inostranstva. Centar je zamišljen da okupi socijalno reprezentativne ljude i bude matična jedinica za razmenu informacija i predstavlja intelektualni resurs Srbije. Trenutno u Nikola Tesla centru ima najviše članova Mense iz dijaspore, blizu 1300, uglavnom pripadnika mlađe populacije koji se školuju u inostranstvu i imaju ambiciju da se nakon završenih studija vrate u zemlju.

Državni sekretar Jakšić je tokom razgovora istakao značaj povezivanja Ministarstva za dijasporu sa mladim uspešnim ljudima koji žive van matice i u tom smislu je ukazao na značaj njihovog učestvovanja u projektima koje Ministarstvo za dijasporu realizuje. Takođe je dodao da je jako važno uspostaviti saradnju sa institucijom kakva je Mensa Srbije, koja je sama po sebi dovoljna referenca.

Saradnja sa Mensom Srbije započela je tokomDana Mense u Beograduu subotu, 23. avgusta kada je 40 mladih članova iz zemlje i dijaspore posetilo Ministarstvo gde je održana projekcija filma o Milevi Marić Ajnštajn i predavanje gđe Drenke Dobrosavljević koja se dugi niz godina bavi likom i delom ove istaknute pripadnice srpske dijaspore. Nakon toga je upriličen prigodan koktel u Letnjoj bašti Ministarstva.

 

BLAGO KOJE SRBIJA NEĆE

Press, 06.01.2008; Strana: 52

Dok većina visokorazvijenih zemalja svoju darovitu decu drži kao malo vode na dlanu, dotle kod nas nema ni pravog testa inteligencije, a kamoli brige o onima koji svoj talenat traće na gluposti ili beže u svet glavom bez obzira

Srbija ima oko 100.000 genijalaca i isto toliko idiota, izuzimajući broj maloletnih i uvažavajući statistički podatak da u svakoj naciji ima dva odsto natprosečnih i isto toliko ispod proseka. A prosečan IQ prosečnog Srbina iznosi od 90 do 100. Prosečnima je IQ isti kako u Srbiji, tako i širom planete. Neozbiljne studije čitave narode svrstavaju u one ispod proseka ili natprosečne.

Svaka država koja neguje vrhunsku nauku može mnogo više da zaradi nego izvozom pšenice, kukuruza ili od turizma. U opštoj populaciji darovitih ima svega oko 0,1 odsto, moraju se na vreme otkriti i paziti kao nacionalno blago. Nažalost, kod nas ne postoji organizovani program za detekciju darovite dece. Ne rade se testovi inteligencije, profila ličnosti, niti profesionalne orijentacije. Zato samo retki od njih dosežu svoj potencijal, ali odlaze iz Srbije i donose profit drugim državama. Svaki pronalazak novog leka, mikročipa ili tehnološkog procesa donosi milione, čak milijarde. Države kao što su Južna Koreja i Japan nemaju prirodne resurse, a spadaju u zemlje s najvećim bruto nacionalnim dohotkom. Ulažu u programe za darovite.

Doktor nauka i pastir

Istraživanjem koje je sproveo Luis Terman 1921. u Kaliforniji utvrđeno je da su daroviti 10 do 30 puta uspešniji od ostalih, te zato predstavljaju najvredniji resurs svake nacije. Kada se bilo gde u svetu pojavi nešto novo i značajno u oblasti znanja, gotovo uvek ima veze s nacionalnom Mensom te zemlje. Saznanje o novom prosleđuje se u komitet Mense internešenel za darovitu decu. U tom četvoročlanom komitetu, uz troje Amerikanaca, jedan Srbin ima privilegiju da predstavlja ostatak sveta. Predsednik srpske Mense Ranko Rajović naglašava da je znanje najveći resurs svake države. Najrazvijeniji i najbogatiji darovite „drže kao malo vode na dlanu".

Inteligencija je sposobnost shvatanja i razumevanja pojava i stvari, ali i sposobnost kombinovanja, originalnost i produktivnost mišljenja, sposobnost snalaženja u novim situacijama, oštroumnost i veština razmišljanja na pravilan način, brzina i dinamičnost u postizanju cilja, izvlačenja pouka iz iskustva. Estetska, emocionalna, evolutivna, ekonomska... koliko vrsta inteligencija ima samo na slovo E! Postoji i verbalna, radna, konkretna, analitička, socijalna, finansijska, prostorna... Sve su u većoj ili manjoj meri bitni elementi ličnosti, ali jedino se logička može pouzdano izmeriti.

Najpouzdanije merenje već 60 godina vrše psiholozi Mense. Merodavnost je posledica nekoliko miliona testiranih ljudi. Da bi neko postao član Mense, potrebno je da na testu inteligencije postigne rezultat koji mogu da postignu samo dvoje od 100 pripadnika iz opšte populacije, IQ od 148 ili viši. U Srbiji je njih 5.000 ostvarilo taj skor. Od toga je darovitih oko 20 odsto. I nema razlike u rezultatima muškaraca i žena. Razlog što je više muškaraca članova Mensi jeste taj što se više prijavljuju za testiranje.

- Godinama ljudi iz Srbije imaju veliku prolaznost. To ne znači da smo najpametniji, jer na testiranje dolaze uglavnom studenti ili oni koji su postigli pohvalne rezultate na drugim testovima, poput onih u enigmatskim časopisima - kaže Rajović.

Član Mense Uroš Petrović objašnjava da Mensa koristi grafičke testove za čije rešavanje nije potrebno poznavati nijedan jezik.

- Ravnopravno u Srbiji ili bilo gde u svetu mogu da ga rade Brazilac i Malezijac, doktor nauka i pastir - ilustruje Petrović.

Ali, osobe sa istim IQ-om mogu se znatno razlikovati. Logički IQ dobija se rođenjem, ali dati potencijal bez radnih navika, motivacije, emocionalne stabilnosti i upornosti ostaje neiskorišćen.

- Neko s IQ-om iznad 150 može nikad da ne sazna koji potencijal poseduje i da ceo život provede na pustom ostrvu pecajući - navodi Petrović.

Istraživanja pokazuju da već u 13. godini mogu da se otkriju talenti koje osoba ima, može da razvija i koristi kada odraste. U SAD deca prolaze razne testove. Tako država otkriva nadarenu decu, usmerava ih, prati i stipendira. Kad porastu, vodeći su naučnici, političari, umetnici...

Roditelji mučitelji

Kako organizovanog i strateškog testiranja u Srbiji nema, roditelji darovitost kod svoje dece mogu da prepoznaju po ranom korišćenju širokog rečnika, spretnosti u jeziku i korišćenju fraza i celih rečenica u vrlo ranim godinama, oštrim zapažanjima, interesu prema knjigama, kasnije prema atlasima, enciklopedijama, ranom zanimanju za datume i časovnik i sposobnošću koncentracije, ranim otkrivanjem uzroka i posledica, što ih čini emotivno osetljivijima.

U Mensi testove rade osobe starije od 17 godina. Postoji opasnost da roditelji, ako uradi dobro test, vrše pritisak na dete. A Srbija ionako nema tradiciju negovanja darovitih, ni institucije koje bi mogle uspešno da isprate njihov razvoj. Obrazovni sistem zasniva se na kratkoročnom radu s decom, a nadareni svoje znanje mogu samo da usavršavaju u Petnici. Da bi se na što pravilniji način usmerio razvoj darovitih, potrebno je edukovati učitelje i organizovati letnje kampove. Ako se u generaciji pojave dva darovita deteta, obično završavaju u dva različita odeljenja. Iskustva govore da je mnogo bolje za ta dva deteta da budu u jednom odeljenju, jer se tako brže razvijaju njihovi potencijali.

- Svi mislimo da su naša deca najpametnija. Tek kad test pokaže da su darovita, slede neverovatni planovi. Roditeljska ambicija tera dete da čita Dostojevskog, a ono samo želi da se igra s vršnjacima. Ako raste u normalnoj porodici, i u 18. može da razvija svoje talente - govori Petrović iz sopstvenog iskustva. Inače, on je tekstilni inženjer koji piše knjige za decu.

Ipak, ako država darovitima na vreme ne pomogne i ne usmeri razvoj, njihov broj će biti još manji. Mnogi neće imati uslova da razviju potencijale. U Univerzitetskoj biblioteci u Njujorku ima oko 20 miliona knjiga, a među njima i 20-ak o Kosovu i Srbiji. Polovinu tih knjiga pisali su albanski istoričari, a drugu polovinu istoričari iz Slovenije, Bosne i Makedonije. I jedan jedini istoričar iz Srbije - Jovan Marjanović. Ko god želi da se informiše o krizi na Kosovu, jasno je kakvu će sliku imati posle izučavanja takve literature. Mihailo Pupin bio je po svim karakteristikama darovit. Bio je najbolji student na Kolumbija univerzitetu, predsednik studenata i odličan sportista, veslač univerzitetskog tima i prvak u rvanju. Posle Drugog svetskog rata njegovim poznanstvima obezbeđeno je da Kraljevini SHS pripadnu Banat i Dalmacija.
Antrfile:

IQ 60 - idioti
IQ 70 - retardirani
IQ 80 - blago zaostali
IQ 90 - 100 - prosek
IQ 110 - 120 - iznad proseka mogu bilo kojim poslom da se bave
IQ 136 - nadareni
IQ 146 - ekstremno nadareni
IQ 148 i više - genijalci

Zaostali 0,13 odsto
Granični 2,14 odsto
Ispod proseka 13,6 odsto
Prosečni 68,2 odsto
Natprosečni 13,6 odsto
Superiorni 2,14 odsto
Veoma superiorni 0,13 odsto

Važni su uslovi u kojima pametno dete živi

Luis Terman je od 250.000 testirane izdvojio 1.500 dosijea darovite dece. Pratili su ih do odraslog doba i Terman je kvalitativno izrazio vrednost školskog obrazovanja, stečenih diploma, kvalifikacija, životnog nivoa i zaključio da su rezultati darovite grupe 10 do 30 puta veći od rezultata kontrolne grupe (isti uzrast, opšta populacija). Utvrđeno je da su opšti uslovi života i rada veoma važni. Zato društvo mora na vreme da detektuje darovitu decu i pravilnim radom omogući da dosegnu svoje biološke potencijale. U tim istraživanjima daroviti su bili znatno uspešniji od onih iz kontrolne grupe, čiji IQ nije bio ispod 120, što spada u visoku inteligenciju.

Daroviti:

97 odsto upisuje fakultet
90 odsto završi fakultet
52 odsto dobija više stepene na fakultetu

Kontrolna grupa:

68 odsto upisuje fakultet
37 odsto završi fakultet
14 odsto dobija više stepene na fakultetu


Autor: BILJANA BOJIĆ

Copyright © 1998-2022. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić