Korisničko ime:
Lozinka:

Registracija
Zaboravljeno:

DOBIO AMERIČKU STIPENDIJU, A NAŠA MU UKINUTA

Blic, 26.11.2005; Strana: 8

Nišlija Lazar Krstić, student „Jejla“, nezanimljiv našem Ministarstvu za nauku

Svaki od poslednjih pet predsednika Sjedinjenih Američkih Država ima diplomu „Jejla“, kao i aktuelni predsednik Džordž Buš, njegov otac, ali i mnogi senatori i većina vodećih ličnosti bezbednosnih struktura te zemlje.

- I naši profesori govore: „Verovatno među vama sedi jedan od budućih predsednika države“, kaže Lazar Krstić, dvadesetjednogodišnji Nišlija koji upravo na ovom, jednom od najprestižnijih univerziteta, stiče sliku kako svet funkcioniše.
Lazar je „Jejlov“ dobitnik četiri najznačajnije nagrade iz oblasti matematike i političke ekonomije. I među 5.000 studenata, proglašen najperspektivnijim. Departman iz matematike smatra ga najboljim među najboljima. Već u prvoj godini fakulteta proglašen je jednim od tri najbolja studenta, sledeće godine bio je najbolji student generacije.
Na pitanje koliki je tvoj IQ, odgovara:
- Dovoljan da budem u „Mensi“ - kaže uz smeh.
„Mensa“, poznato je, okuplja one sa natprosečnom inteligencijom, tako da je Lazar jedan od tridesetak pripadnika Mensinog odseka „Nikola Tesla“, koji okuplja naše mlade sa najboljim uspesima na najprestižnijim stranim univerzitetima.
- Kao mali - priča kroz smeh - bio sam relativno normalan, zanimao me fudbal.
Njegov otac, klinički psiholog, i majka, dečji hirurg, nikada nisu vršili pritisak da mora da bude među najboljima, ali su ga usmeravali i danas on ima širok opseg interesovanja. Bio je đak generacije i u osnovnoj i srednjoj školi. Polaznik „Petnice“, gde je i upoznao studente sa stranih univerziteta.
Na „Jejl“ ne konkuriše niko ko nije ili izuzetno prepotentan ili stvarno vredan. Oni odlučuju da li će vas primiti ili ne na osnovu rezultata testa i priloženih aplikacija. Kada donesu odluku da ste dovoljno vredni da vas uvrste u njihov „klub“, daće vam sve ono što misle da vam treba.
- Dolazim iz siromašne zemlje, i meni se tako zadesilo da mi treba sve. A to je 42.000 dolara godišnje, koliko košta školarina - kaže Lazar.
O svom uspehu obavestio je Ministarstvo za nauku i tehnologiju. U najgorem slučaju, očekivao je da će ih bar zanimati da ostanu s njim u kontaktu. Odgovor je stigao narednog meseca. Stipendija koju je do tada primao - ukinuta je.
- Nikada me nisu kontaktirali. Nikoga, sem „Mense“, nisam zanimao. Nije mi toliko bila potrebna finansijska pomoć, koliko osećaj pripadnosti, osećaj da idem, ali da znam da sam svojoj državi potreban i da na mene računaju - kaže Lazar.
Kada je odlazio tugovao je za roditeljima, prijateljima i devojkom. Sada je navikao na elektronsku vezu sa njima, i ako ga pitate šta ti tamo trenutno najviše nedostaje, kaže kroz smeh:
- Sir.
Iz sadašnje perspektive, on ima neograničen izbor za budućnost. Ukoliko sluša emocije, odlučio bi se za povratak, ali ne zna šta bi ovde radio.
- Posla ima puno, ali svi ti zadaci na kojima bih voleo da radim rezervisani su za one sa vezama i poznanstvima. Posle postdiplomskih ne znam šta ću odlučiti. Biće to teško vreme odluke, kada ću morati da biram između emocija i razuma. Antrfile:Blizu kuće

Letos je Lazar radio sedam nedelja u Budimpešti na „Jejlovom“ programu za investicije zemalja u razvoju.
- Izabrao sam Budimpeštu jer je blizu i fizički, ali i iskustveno. Iako je matematika bila moj izbor broj jedan, sada pokušavam da usmerim interesovanje ka izučavanju političke ekonomije, ka razvoju evropskih integracija i budućnosti Evrope.

Autor: TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ

 

SVET VIĐEN OKOM GENIJALACA

Glas javnosti, 24.08.2005; Strana: 17

Mensin svetski foto kup u Galeriji umetnosti slike

Mensa Srbije i Crne Gore pokretač je akcije koja je objedinila sve podružnice sveta jer je jezik fotografije svuda razumljiv rekao je direktor izložbe Uroš Petrović

Šta se izrodi kad članovi Mense odluče da na tren batale rešavanje logičkih zavrzlama i stanu iza objektiva fotoaparata, Beograđani mogu do kraja nedelje da vide u Galeriji umetnosti slike, na uglu Delijske i Uskočke ulice. Neke od izloženih fotografija delo su profesionalnih fotografa i umetnika, druge su na konkurs poslali amateri, sa aparatima za jednokratnu upotrebu. Jedino što ih povezuje su lucidne ideje i koeficijent inteligencije veći od 148 po Katelovoj skali. Jer, samo bi genijalac mogao da ovekoveči igru vetra na zlatiborskom senu, zalazak sunca koji kao vatra izlazi iz usta dečaka ili fotografiju „Ulje na platnu“, na kojoj je flaša ulja na kafanskom stolnjaku.
Uroš Petrović, tehnički direktor izložbe, kaže da interesovanje genijalaca za fotografiju nije neobično, jer je reč o ljudima kojima nikada nije dosadno. NJihova su interesovanja šarolika, a kako svi imaju jako razvijeno vizuelno pamćenje, nije ni čudo što je čak 10 odsto članova u svetu učlanjeno u Mensine foto odseke.
- Svetska Mensa postoji 46 godina, a njeno rukovodstvo decenijama pokušava da napravi akciju kojom bi objedinila sve zemlje članice. Ali, uvek kad su nešto slično pokušali, problem su bile jezičke barijere i kulturološke razlike između, na primer, Malezije i Švedske ili Brazila i Novog Zelanda - objašnjava Petrović.
Tada je, kako to po običaju i biva kad neko od „velikih“ zabasa u ćorsokak, stigao glas iz Srbije i Crne Gore, kao paradoksalni balkanski ključ za otvaranje međunarodnih taraba. Naša Mensa je, sa svojih 1.000 članova, među pet najorganizovanijih i najuticajnijih podružnica na svetu, a više od pet odsto članstva je učlanjeno u foto odsek.
- Prvi Mensa foto kup, održan prošle godine u Srbiji, izazvao je veliko interesovanje. Dakle, imali smo i ideju i iskustvo, jer lepa fotografija je lepa i u Maleziji i u Brazilu i u Švedskoj. I tako smo zamislili Svetski foto kup, koji zaista može da objedini sve kontinente. Predložili smo da svaka nacionalna Mensa napravi svoje takmičenje, po pravilima našeg kupa, a da nam potom tri najbolja rada pošalju da izaberemo svetske pobednike. Moju ideju je na Međunarodnom kongresu u Oslu preneo dr Ranko Rajović, osnivač Mense Jugoslavije, a prihvaćena je kao projekat „Konvergencija“ - objašnjava Petrović i dodaje da su u Mensu SCG tako pristigle fotografije iz Engleske, sa Novog Zelanda, Australije, Južne Afrike, Češke, Hrvatske, Slovenije, Singapura, Francuske, Malezije, Italije... Jedini uslov je bio samo da snimci budu napravljeni unutar granica zemalja učesnica.
Nešto opuštenija varijanta izložbe, ali mahom sa delima naših autora, bila je tokom beogradskog festivala piva otvorena i u Barutani.
- U projekat su se uključili vrhunski stručnjaci i umetnici. Članovi našeg žirija - fotograf Tomislav Peternek, teoretičar kulture Ratko Božović i slikar Uroš Đurić, odabrali su najpre fotografije domaćih autora za Svetski kup. Prvo mesto pripalo je Marku Đokoviću za rad „Čuvari zatvora“, drugo Dubravki Lazić-Ziramov za „Zlatibor“, a treće Bratislavu Veličkoviću za fotografiju „Pobednik“. I, što je posebno zanimljivo, sve tri su crno-bele. Za predsednika međunarodnog žirija izabran je Emir Kusturica, koji je fotografije već ocenio, a ostalo je da, pre proglašenja, i preostala dvojica članova međunarodnog žirija o njima daju svoj sud - kaže Uroš Petrović.
Fotografije, koje će se boriti za svetsku titulu, neće imati lak posao. Jer, kako kažu organizatori, pristigle su fotografije kojima su vetar u jedra udahnuli urođeni italijanski smisao za lepotu, egzotika dalekog istoka Malezije, diskretni francuski šarm ili mistični duh Južne Afrike.

Autor: ALEKSANDRA KLARIĆ

Copyright © 1998-2020. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić