Korisničko ime:
Lozinka:

Registracija
Zaboravljeno:

Kolaž: Novosadske epizode

I ova godišnjica Mense počela je radno. Prijem novih članova i predavanje iz oblasti fizike održani su u sali Matice Sprske, za ovu priliku sunčevim zracima prigodno ugrejanoj, gotovo do usijanja. Zarumenjeni i bez daha slušali smo profesora Aničina kako veliča lik Mileve Marić, i koketira sa pretpostavkom da je većinu Ajnštajnovih dela napisala ona lično. Kad to samo uporedim sa predavanjem na prošlom Paliću, gde je najveću ulogu za Teslina dostignuća imala činjenica da je živeo bez žene/a, pitam se gde je kvaka u logičkoj postavci.

Večernja svežina i kafica na glavnom trgu Novog Sada malo nam je razbistrila mozgove, nakon izuzetno napornog sastančenja, mada je i to kafenisanje unekoliko bilo radno. Grupa od nas 20 ak sedela je i uglavnom bistrila neke Mensine poslove, razmenjivala ideje i iskustva. A onda je usledio poziv: Kragujevačka i fudbalska mafija zaposela je strateška mesta u konobi «Zlatni ovan», te se omanja rečica Mensijanaca ulila u ovo podrumče. Atmosfera je već bila na nivou, iako su tamburaši uporno svirali za nekim udaljenim stolom. Svi napori, već pomalo pivom omamljenih Kargujevčana, ostali su bez rezultata – svirci su nam ostajali nedostupni. A onda je plavuša samo sa osmehom mahnula ka bendu i – ludnica je počela. Više nisam sigurna ni šta se dešavalo, vidim samo fotke koje sam pravila; Bane u pozi Džona Travolte, Pop sa glavom zaronjenom u harmoniku... a sećam se i kako iza sebe čujem zaprepašćeno: «Aleksaaaaaandra... Pa ti skačeš u kafani???!?» Ehhh, kako da vam kažem – jeste, uhvatili ste me na delu. I stideću se celih dve sekunde.

Da je piće i lumperajka nezgodan uvod u fudbalski turnir, dokazalo se već sutradan. To je, zapravo, bio i jedini razlog što ekipa Kragujevca nije pobedila na turniru. Al' su bar osvojili pohvalnicu za najmamurniju ekipu. Pod zastavom Mense SCG igrali su se ljuti mečevi, zaliveni Minakvinim osvežavajućim pićima prepunim joda. Motivacija nije bila samo osvajanje turnira, već i ulazak u reprezentaciju koja će nas predstavljati na svetskom Mensa fudbalskom kupu u Mađarskoj, jula 2005.

Dal zbog toga, ili iz nekog drugog razloga, elem, momci se vezli sitan vezak po terenu. Sportski duh je bio na visini, pa je angažovani profi-sudija imao malo posla. Jedino mu nije bilo jasno dal’ to «ovi naši igraju za pare», dok je gledao kako neumorno pune mrežu gostujućoj ekipi iz Mađarske. Glavni organizator je sve vreme molio «naše» da ne preteruju, jer ako potpuno unište Mađare, nikad više niko neće hteti da nam dođe u goste... Da bi imali bolji doživljaj atmosfere na turniru, sledi izveštaj fudbal-koordinatora Srđana Đukića.

Godišnjica u tri poluvremena

Subota, rano jutro, hitam za Novi Sad. Osjećam malu tremu. Razlog – danas biramo reprezentaciju Mense SCG u malom fudbalu. Ranije je pao dogovor da to obavimo na turniru povodom godišnjice.

U Novom Sadu se sastajem sa jednim dijelom beogradskih fudbalera i uz malo raspitivanja pronalazimo S.C. Lukovski, gdje je zakazan turnir. Ubrzo pristižu i ostali. Sve ukupno četiri ekipe: Beograd 1, Beograd 2, Sombor i Kragujevac (domaćini, gdje vam je ekipa?!). Odmjeravam protivnike. Kragujevčane znam, dobili smo ih prošle godine na njihovom terenu. Somborci djeluju opasno...

Turnir kreće, dok se publika lagano okuplja. Imam utisak da kasne zbog trećeg poluvremena (šta je treće poluvrijeme – o tome kasnije). Tragovi istog se vide na licima mnogih fudbalera (gdje si deda?!). Sve teče po mojim željama, do utakmice sa Kragujevčanima. Iznenadiše nas. Utakmica – pravi spektakl. Pršti na sve strane. U jednom trenutku sudija prilazi nekom od «viđenijih» mensaša i pita: «Jel' bre, jel' ovi vaši igraju za pare?» Motivaciju i zalaganje na terenu nije potrebno dalje komentarisati (eh, da su naši protiv Španije igrali tako!).

Postignuti su sljedeći rezultati:

  • Beograd 1 – Beograd 2 7:2
  • Beograd 2 – Kragujevac 6:4
  • Beograd 1 – Sombor 12:2
  • Beograd 2 – Sombor 5:5
  • Beograd 1 – Kragujevac 4:4
  • Sombor – Kragujevac 5:4

pa je konačan poredak ekipa:

  • 1. Beograd 1
  • 2. Beograd 2
  • 3. Sombor
  • 4. Kragujevac

Na osnovu toga, selektor je postao Slavomir Tomović, koji je objavio sastav reprezentacije: Nikola Kozić, Nikola Nikolić, Đorđe Janković, Aleksandar Filimonović, Dragan Mišković, Srđan Đukić, Igor Zdravković i Slavomir Tomović. Treba reći da spisak nije konačan, već da je moguće i proširenje u zavisnosti on naših mogućnosti/potreba.

Pomenuo bih da je na turniru gostovala i reprezentacija Mense Mađarske. Prava prilika da se odmjerimo na internacionalnom nivou. Sa njima smo odigrali dvije utakmice, jednu novoizabrana reprezentacija i drugu kombinovana ekipa lokalnih Mensi. Iz rezultata izlazi da nismo bili baš gostoljubivi. Ako, daćemo im priliku za revanš na njihovom terenu, 29.-31. jula, na EMFA Cup-u. Ono što je interesantno u vezi Mađara i jedan od najjačih utisaka turnira, je da u svom sastavu imaju i jednu djevojku. Najbolje je reći – simpatično, tj. bila je simpatična vjerovatno svima, osim našem selektoru, koji je poslije jednog duela sa njom zaradio višenedjeljno odsustvo sa terena.

Malo i o trećem poluvremenu. To vam je nešto kao suprotnost karantinu.U njega spadaju sva dešavanja prije, poslije i između utakmica. Po tome koju boju lica iz spektra od zelene do rozikaste ima igrač, možete zaključiti koliko se forsirao u trećem poluvremenu. Još ako se ponaša kao riba na suvom, jasno je da je dao sve od sebe.

Ako nekom nije jasno o čemu pričam (a i oni kojima jeste), dođite na Dane Mense Beograda, u vrijeme Beerfest-a, biće demonstracija uživo.

Na kraju, zahvalio bih se Ani, glavnom organizatoru ovog turnira, kao i momcima iz Paraćina, Aleksinca i Novog Sada, koji su došli i uzeli učešće na turniru, iako njihove lokalne Mense nisu imale svoje timove. Siguran sam da će fudbaleri uzimati učešće na svim budućim okupljanjima Mense SCG, i da je druzenje u okviru Mense dobilo jedan novi kvalitet.

Do sljedećeg puta. Nastavite da trenirate za utakmicu od tri poluvremena.

Srđan Đukić
SIG za fudbal

 

Subotu posle podne obeležio je turnir logičkih igara. O njemu – koordinator SIGa za logičke igre, Zdravko Živković

Backgammon

Drugi Mensin turnir u jednoj od najpopularnijih Mensinih igara, protekao je u prilično napetoj atmosferi jer se do poslednjih poteza nije znao redosled prva 4 takmičara. Neopravdao proglašena za autsajdera (nakon odigranog prvog kola) Nataša Aćimović-Knežević je u maestralnom stilu završila poslednje kolo i pobedom protiv favorizovanog Boška Pešića obezbedila treće mesto. Njenom pobedom, dobili smo i konačni plasman za sve učesnike. Prvo mesto osvojio je Ranko Beličajević, a drugo Ranko Rajović. Treće mesto osvojila je već pohvaljena Nataša. Ostalim takmičarima želimo više sreće na sledećoj godišnjici.

Rumicube

Najpopularnija igra u prostorijama Mense, ove godine je odigrana u senci BACKGAMMONa, te turnir nije priveden kraju... Ipak oni koji su se kvalitetom izdvojili su Vesna Opavski i Ljubomir Kustudić, te je ostalo da međusobnim susretom (na nekom od sledećih okupljanja Mense) odrede ko je prvak Mense SCG u ovoj popularnoj igri.

 

A šta reći o večernjoj zabavi... Dunav se talasao od energije koja je vrila sa splava na Ribarcu. Na žurku je došao i ko je mogao i koga ne biste očekivali. I oni kojima kafana nije bliska, i oni kojima je prvo dete rođeno dva dana ranije. I oni koji se zbog porodičnih obaveza retko mogu videti na noćnim druženjima... Čak je i Uroš P uspeo da zbriše raspomamljenim novinarima koji su ga tih dana opsedali i da nam se u nekom trenutku pridruži. Falili su samo pobednici – fudbalska ekipa Beograd 1, koji su se odmah po osvojenom turniru povukli u karantin, radi priprema za Mađarsku.

S!ng, ojačan novim pevačem i bubnjarem, krenuo je stidljivo ex-YU pesmama, da bi se tokom večeri uspešno upustio i u poduhvate kao što su numere Queen-a i ostalih svetskih rock legendi. Plavuše su nesebično delile osmehe, motivišući prisutne da učestvuju u karaokama. Početnu tremu razbijali su najhrabriji. No, posle grupnog nastupa SIGa Plavuše, došlo je do provale inspiracije: za mikrofon su se hvatali SVI, od ljutih fudbalera, preko gostiju iz Mađarske, do razgaljenog Predsedništva. Zapažen je nastup Nataše AK, koja je svojom scenskom opremom u zasenak bacila mnoge estradne dive... Žiri je imao pune ruke posla, i pravo je čudo kako su uspeli da budu toliko pravedni u dodeljivanju diploma.

Da se čika od koga smo iznajmili opremu nije mnogo ljutio, pevali bi tako do jutra, no, ovako, raziđosmo se oko 3-4h. Toliko smo bili pod utiskom cele te večeri, opušteni i... recimo – veseli, da smo mirne duše zaboravili da prevezemo naše muzičare do njihovog smeštaja za tu noć, tačnije – ono što je od noći ostalo. Predvodnik S!nga bi nam to možda i uzeo za zlo, da u nedelju ujutro nije ustanovio da je zapravo smešten u ženskom srednjoškolskom domu. Što je umnogome popravilo njegovo raspoloženje.

Znala sam i ranije da dobra propaganda mnogo znači, ali sam živi dokaz za to dobila sledećeg jutra. Iako je po programu trebalo ići u neki od fruškogorskih manastira, doslovce cela ekipa je insistirala da nas Ranko vodi u katakombe na Petrovaradinu. Jasno je da su naše priče sa prethodnih okupljanja učinile svoje i da će to i nadalje ostati hit-destinacija na novosadskim druženjima. Nama je bilo (kao i uvek) fino, a kako je samom Ranku, čiji je mali sin uredno jahao na tatinom vratu i pretio da trajno ugrozi tatine oči ili uši, shvatićete iz teksta koji nam je napisao na jednoj od mailing lista, pa ga ovde prenosim.

 

Na žalost, mi u NS nismo osvojili skoro nikakve medalje, jer smo bili iscrpljeni organizacijom godišnjice, čak šta više - neki naši članovi su dobili opekotine I i II stepena spremajući roštilj za 100 ljudi. Onda smo doživeli i fijasko na turniru iz logičkih igara. O aritmijama vođe ekspedicije na Brankov grob, koji je zbog brige o organizaciji svega imao blagi skok pritiska, bolje da i ne govorim. Ali evo da znate - da je penjanjem uzbrdo umalo ugrozio sopstveni život, ali me molio da o tome ne pričam. A moji problemi na Tvrđavi nisu ni vredni spomena - ja sam čak 5 puta prolazio jednom te istom trasom podzemnih lavirinata na tvrđavi , vodeći svaki put grupu od 10-ak članova Mense i to sa jednom, jedinom baterijskom lampom. Ako niste probali, pođite u I, II i III nivo sa 10-15 Mensijanaca i to sa slabom baterijskom lampom. Napisaću i ja neki izveštaj o aktivnostima, ali trebaće mi dan, dva.

I skoro da zaboravim, kad već Milica pominje prva mesta i trubljenja (Milica je rekla da neće da trubi o broju medalja koje su osvojili Beograđani, prim.prev.) - na splavu je došlo do padanja u vodu čuvara zaduženog za red, što većina prisutnih nije ni primetila - počele su da trube sirene sa dva automobila da neko izađe i pomogne redaru, ali niko nije došao?! Čak nam nisu ni verovali, dok nisu videli do kože mokrog čoveka, kako izlazi pored pontona. Eto, mi smo vas čuvali, dobijali opekotine, ugrožavali svoje živote opasnim aritmijama, prolazili kroz mračne i memljive lavirinte, padali u vodu i davili se, a vi se hvalite kako ste osvojili prva mesta.

Ništa, videćemo vas, kada mi dođemo u goste, orni i spremni za takmičenja.

(ne)srećni koordinator Ranko

 

Već ste shvatili da je odlasku na Tvrđavu usledilo roštiljanje na Stražilovu, penjanje do groba Branka Radičevića, obavezno slikanje, dogovori za naredna okupljanja… Već smo bili prilično i umorni pa nam nije mnogo zasmetala lagana popodnevna kišica i zahlađenje koje su nas poterali sa ovog izletišta. Srecparajući rastanci, obećanja, sve je ukazivalo na to da nam je bilo jako lepo, i da nam teško pada fajront. A najveći dokaz za to je bio kad sam, poželevši da sa svojih četvoro saputnika začinim ovaj dan palačinkama, ušla u čuveni Dizni i – tamo zatekla grupu od dobrih 20-ak Mensijanaca. Da se ne lažemo – nije nam se rastajalo…

Dal' je to zbog proleća, zbog dobrog društva, zbog činjenice da nam se vreme svaki put nekako osmehne i pred očima nam pukne raskošno zelenilo, cvetne bašte, umiveni krovovi i nebesko plavetnilo prošarano belim cirusima, ili je prosto neka čarolija u tom Novom Sadu, tek, ja sam posle svake godišnjice danima pijana i bez kapi alkohola. Nosi me i sad ta pozitivna energija koja je strujala među prijateljskim licima Mensijanaca, sa kojima sam provela i taj vikend 15 – 17 aprila. A gde me je i gde će me tek odvesti to strujanje, čitaćete u mojim narednim izveštajima.

Aleksandra Borović
PDP sig

Copyright © 1998-2018. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić